Пражскы орлой - Техничске чудѣсо 15-его столетиɪа

Details

Kategorija: KULTURA - RELIGIJA - HISTORIJA

Datum: Subota, 22 Oktober 2011 21:50

Čitanja: 9327

Орлой ɪест астролабовы часовник изобразуючи време, позицию Сълнца, Луны и звѣзд. Пражскы орлой ɪест ɪедин из найстарейших доднес работаючих астрономичних приборов среднего вѣка. Орлој бѣше поставены в 1410 г. механиком Микулашом из Каданѣ и математиком Іаном Ондрьеɪов реченим Шиндел, бывшим професором и ректором Карловей Универзиты. Іест то ɪедно из техничских чудѣс чешскего народа. (verzija članka v latinici jest tu)

Пражскы орлой ɪест астролаб движены часовниковой машиной и ɪеште имаючы многи техничски улепшениɪа. Име орлой ɪест из латинскего слова "хорологиюм". На образе орлоɪа ɪест планарна проɪекциɪа глобу Землье из позициɪе Прагы на космичну ровину (ɪест то проɪекциɪа образа из 3D на 2D), кдѣ можеме видѣти екватор, тропичски паралелни линиɪе от констелациɪе Рака и Козорога, звѣздну сферу, Луну, Сълнце и небо.

ужитије астролаба

Астролаб ɪест оригинално прибор античних астрономов, астрологов и морских навигаторов. С помочю астролаба ɪест можно знати свою позицию на Землье, време итд. Първы астролаб можно сътворил гречскы астроном Иппархос Никаɪскы в 2-ем столетиɪе пред Христом или гречска филозофица Иппатиɪа Александрийска в 5-ем столетиɪи нашей еры. Потом астролаб сут улепшивали Араби и Персийци, найпачѣ математик Мухаммад ибн Муса ал Хваризми в 9-ем столетиɪи.

астролаб пражскего орлоɪа

принцип пражскего астролаба

Пражскы орлой нам уже 600 лет всɪакы ден даваɪе тути информациɪе:

1. Средноевропске време 0-24 часов (ровне с модерним временем но без модфикациɪе летнего времене).
2. Старочешске време, кдѣ 24 часов дне начинают в западѣ Сълнце и премѣниваɪе се в течениɪи Весны, Лета, Іесенѣ и Зимы.
3. Звіездне време, кдѣ часы начинајут в моменту изхода точки Весны на еклиптикѣ от хоризонта. Точка Весны ɪест астрономична позициɪа Сълнца 21-его Марта и ɪест важна на разчитаније Пасхы.
4. Бабылонске време имаюче всɪакы ден 12 часов дне и 12 часов ночи, кдѣ летом сут денни часы болши от зимних часов по причинѣ различней вышины Сълнца на небеси.
5. Позицию Сълнца в зодиаку звѣздней сферы.
6. Позицию Сълнца на небеси.
7. Позицию Луны на небеси.
8. Фазу Луны (нова, четвърта, пълна, ...).

кликнɪете ту на симулатор механисма пражскего орлоɪа

{youtube}1Fc-bO26R7c{/youtube}

Пражскы орлой имаɪе ɪештѣ друге интересне механисмы. Іедин механисм имазе 365 позицијеј и показывајɪе ден в годиніе, втори механисмы двигајут с скулптурами 12 светих апостолов и скулптурами златего кокота, Турка, Смърти, филозофа, хроникара, астронома, купца и других лиц. Всјакиј пълниј час се отвори двіе окна на върхе орлоја и показываје се 12 апостолов, златиј кокот піеваје и други скулптуры се двигајут и діелајут звукы. Тути механисмы біеху к астролабу придане в 1470 механиком Ханушом и другими отличними људими.

365 днов в годиніе

365 днов в годиніе - детаил

златиј кокот и апостоли

движуща скулптура Смърти и Турка

Много интересниј механисм јест малиј модел Луны на показыватељи астролаба. Јест то мала сфера имајуча черну и сребрну половину показывајучу фазу Луны. Ротација тутеј сферы јест само от земјскеј гравитације, когда показыватељ на орлоји с тутој малој сферој на својем конце ротује једин круг в ден. В срединіе сферы јест малиј и простиј механисм с 57 зубами, иже самиј от себе твори ефект ротације Луны једин раз за 28.5 днов (57/2 = 28.5). Механисм иде аутоматично и ручну корекцију јест треба діелати само једин раз за 4 годины.

автономниј механисм Луны

Пражскиј орлој јест великиј техничскиј паметник образованија чешскего народа. Творца орлоја біеху два Чехи - механик Микулаш из Каданіе и професор и ректор Карловеј Универзиты Јан Ондрьеј речениј Шиндел. Научники сут недавно из старих документов познали, же конструкција механичних колес орлоја јест много оригинална. Число зубов на колесах орлоја јест оригинална комбинација чисел улепшујуча пыфагорејски чиселни следы. Помочиј тутеј теорије механисм орлоја не имаје много великих колес, но само оригиналну комбинацију малего числа менших колес. Днес тутој чиселниј след математики знајут јако "Шинделов след".

Шинделов след јест безконечна цыклична секвенција четырих чисел 1,2,3,4 јако 1,2,3,4,3,2,1,2,3,4,3,... Из тутеј цыкличнеј секвенције јест можно діелати безконечниј линеарниј след растучих природних чисел 1,2,3,4,5,6,7,... јако (1),(2),(3),(4),(3,2),(1,2,3),(4,3),... Пражскиј орлој Шинделову секвенцију користи на интервале 1..24 за звук звонов часовника.

механисм орлоја с Шинделовим следом

Пражскиј орлој јест взором подобних орлојов в мире. Можно најинтерестніејшу копију можеме видіети в столичнем градіе Токјо в Јапонији. Орлој јест инсталираниј до новего высокего зданија в модернеј части града Шинджуку.

(ns)