Дракон Олм

kategorija: KULTURA - OBČINA - HISTORIJA
datum: 2023-01-11, avtor: Rf

https://vk.com/wall-215400090_4500

(автор: Никита Игнатенко)


Словеначскы Дракон, симбол Љубљаны

— Дракон! Дракон играје под гороју! — кричали сељани.
Шел 1768. год. Над словенскым селом Ситтих велми долго шли дожде. Целы дењ. Всакы дењ! Облакы были оловєне, рєка Унц — широкоју, а носы честных земједєлцев — того же полнокровно-тєлесного цвєта, како и драконја кожа. Дракон лежал на рыбацкој мрєжи, лєниво мрдајучи хвостом.
— Да вгрнемо јего в огоњ! — прєдложил нєкто.
Људи заголкотали, подєливши се на два лагера. Први хотєли како можно быстрєје избавити се од чудовишча. Други сумнєвали се, чи трєба гнєвати подземного житеља.
— Ја тутчас тебе в огоњ буду кинути, — спокојно острєгл опат. — Быстро по домам!
Мних изгледал брјухатым. Лысина, окружена тонзуроју краткых власов, блєстєла в свєтлу облачного дња. Црковник опирал се на дубовы посох. За хребетом језуита стојало двоје силных братов-мнихов.
— Олм играје под гороју, — повторил неуступливы земједєлец. — Он бије хвостом, и рєка выходи из брєгов. Да будемо убити бєсовску мрзкост!
— Туто ја рєшају, кто је бєсовска мрзкост, а кто је Божја ствар. Недобро слышите, работники? По домам!
Люди с неохотоју поддали се. Тежко је сказати, что јих убєдило: мрачна слава реда језуитов, авторитет опата або палкы мнихов. Разгнавши људиј, свеченник огледел находку.
"Дракон, ну да, ну да", — скептично разсудил он.
Животина, и правда, изгледала како дракон. Змијевидно тєло легко помєшчало се на длани. Шчучја глава прєходила в шију с пєристыми жабрами. Четыри лапы безволно висели по бокам.
"А једнакоже: что ты јеси тако?"
Мних остражно подбрал Олма и развернулся к помочникам.
— Влачите бочку. Однесемо јего в монастыр.
Огонечкы свєч прогањали мрак из чеље. Језуит работал за столом. Гусино пєро драпало по бумагє, оставјајучи ровне строчкы.
"Драгы друже, — писал он. — Днес моја паства изловила дивну ствар. Не мнєвај плохо о тутых људах: они сут прости и честни, хот мракобєсје, како прєдже, држи јих души. Благословен је тој разум, что замного малы дља сумнєниј, а сумнєниј в послєдњу добу појавјае се все боље. Ты, исто, знајеш об Олму, кторы, како се тврди, складује скарбы под землјеју. Нам не подобаје вєрити во всаке глупости, але факт је факт — легенда получила материалное потврдженје. Будет лєпје, јестли ты будеш забирати ту мрзкост".
Писмо одправило се к натуралисту Јозефу Николаусу Лаврентију вкупє с сумнливоју колбоју. Он дал звєру име Proteus anguinus. Тако Европа вторы раз познала се с протејем. Протеј был извєстны јешче давным Грекам, але срєдњевєчје прєчркнуло античне знанја. То, что не успєло позабыти се, обратило се во множство народных легенд.


Европејскы протеј

Европејскы протеј — ендемик Балканского полуострова. Он обываје в јамах, и односит се к троглобионтам — истинным житељам гипогеји, не способным долго прєбывати на поврхности Земји.
О протеју пишут много и често, ачеколи он — далеко не најекзотичнєјши примєр подземној фауны. Тута животина је достаточно велика, да бы быти примєтноју. Она подобна је привычным нам земноводным, але, меджутым, имаје набор велми характерных "јамных" признаков.
Протеји показывајут рєдку способност к неотеније. Они способны размнажаться, не выходечи из личиночној стадије развиванја. Јих можно сравнити с главастиками, кторе не смогли прєродити се в жаб.
Разводити протејев в невоље — тежка работа. Они хочут темности, воды с великым содржанјем минералных сољиј и с температуроју точно 11,5 градусов Целсија, балванов вапњака и крму. Вода обвезно должна текти, але крайно медло. Протеји, вообче, не марафонци. За год они једва проползајут 10 м, а нєктори особи могут сєдєти на једном мєстє по 7 лєт. Сексуална зрєлост наступаје к 16 годам, а живут они до вєка, једным тым прєвозходечи родствени виды. Самици протејев сами рєшајут, метати јим икру або родити живых младет. На фону тутого умєнје дышати разом кожеју, пључами и жабрами изгледаје уже не тако дивно.
Спушчајучи се в јаму, чловєк очекываје услышать тишину. Протеји способны нарушати ју. Они немајут очиј, але туте земноводни појмајут свєтло чрєз кожу. Оказавши се в лучу свєтилкы, подземни дракони неочекывано выдыхајут. Тогда спелеобиологи слышет незадовољено трєскотанје.
Веројетно, протеј је сродником давној саламандрє. Јего еволуција прєзмєрно тєсно свезана с јамами, але генетичска памет о старых добах способна објавјати се в лабораторных условјах.
Недоразвите очи у личинок је свєдочство, же прєдже протеји видєли. Протеј, обывајучи в обсвєтљеном аквариуму, скоро покрываје се чрными и кавовыми пљамами. То значи, же Proteus аnguinus имаје гены, одповєдалными за пигментацију кожи. В обычној срєдє тамте алели депримоване, але они јествујут все једно.
Тежко је сказати, что загнало саламандр в јамы. Изслєдованја троглофауны давајут сразумєти: по својеј волє никто не уходи туды. Под земју бєгут те, кому не остало се мєста на поврхности. Природны одбор, појавјенје младых конкурентов и логично старєнје организма стави прєд видом непросту дилему — полно измрєти або освојити максимално некомфортну срєду житја. Протеји избрали вторы вариант.
Јам на Земји много. Великы јих дєл оставаје малоизслєдованым. А то значи, же одкрытје новых ендемиков је изкључно вопрос врємени. Извори:



QR-kod članka