MEDŽUSLOVJANSKE NOVOSTIМЕДЖУСЛОВЈАНСКЕ НОВОСТИ
MEDŽUSLOVJANSKE NOVOSTIБула, ктору кардинал Хумберт да Силва Кандида (Хумберт из Мојенмонтје) положил на прєстол Храма Светој Софије в Цариграду 16. јулија 1054. года.
§1. Хумберт, Божјеју милостју кардинал светој Римској црквы, бискуп; Петр, арцибискуп Амалфијскы и Фредерик, диакон и канцелар, всим сынам обчеј црквы.
§2. Светој и римској, првој и апостолској столице, како главє, трєба особо опекати все ине црквы. Ради досегненја мира меджу црквами она, по благомилости, послала нас, својих посланников, в туты царскы град, да бы мы, како то нам было наказано в писму, пришли и увидєли, да ли правдивы або ложны је тој крик, кторы непрестанно доноси се одсуд до ушиј светого прєстола, дабы мы познали правду о том. И нехај буде то извєстно всим прєславным цєзарам, свеченникам, сенату и простым људам Константинова града, и всеј обчеј црквє, же видєли мы туто не само велико добро, кторому радујемо се во име Господа, але и велми велико зло, о ктором горко скрбимо, затоже дєло иде о столпах империје, о честных и мудрых граджанах, а град туты је правовєрны и христијанскы.
§3. Але од Михаила, прєгордо именујучего се патриархом, и од тых, кто слєдује јего безумју, всакоденно в градску обсрєдину сєје се велико сєме заблуд.
§4. Затоже они, како симониани, продавајут Божји дар. Како валезиани, оскопјајут својих пријатељев и дєлајут јих не само свеченниками, а даже бискупами. Како ариани, они прєкрестет крешченых во име Светој Тројице, најмє вєречих по латинскы. Како донатисти, тврдет, да не јествује в свєту, кромє Гречској, ниједној истинној црквы, како и не јествује истинного тајенства крешченја. Како николајити, они славет телесну свез, дозваљајучи ју аж дља свеченослужников. Како севериани, клнут Мојисејев закон. Како пневматомахи або тевмахи, изкыднули из симбола вєры изходженје Духа Светого од Сына. Како манихеји, меджу иными стварами, признавајут, же можливо по желанју користати дља тајенства обрачанја квашены хлєб. Како назореји, држет се јеврејского закона об очишченју, такоже они не крестет дєтето, умирајуче до осмого дња послє родженја, не желајут совршати Евхаристију дља жены в меджуврєме менструације або при огроженју смртју во време порода, а јестли та жена је поганка, то одказывајут се крестити ју. А власы на главах и брады своји хранет, и тых, кто, по правилу Римској црквы, јих стригут и бријут, не пушчајут к собє.
§5. За туте и ине заблуды Михаил был осуджены в писму господина нашего, папы Лва, але не образумил се. Что боље, не хотел он привитати у себе нас, јеговых посланников, хотєвших благоразумно прєсєкти тако зло, не пожелал с нами бесєдовати. Он забранил служенје меш в црквах. Латинске костелы он повелєл закрыти и, называјучи јих неквашеными, всуды, кде ходил, тако нападал на њих словом и дєлом, же срєд својеј паствы проклел апостолскы прєстол, супротив кторого именује себе всесвєтным патриархом.
§6. И мы, не стрпєвши такых неслыханых ураз светому и првоапостолскому прєстолу и охрањајучи вєру обчу од многых путев изнишченја, властју светој и јединој Тројице, а такоже апостолского прєстола, мисију кторого одправјајемо, и православных отцев всих седми Всесвєтных сборов, то проклетје, кторо наложил наш најдостојнєјши папа на тутого Михаила и јего послєдоватељев допока они не образумет се, потврджајемо.
§7. Михаил, срєд патриархов је најмладєјши, носечи мнишску одєджу благодаречи само страху људиј, а нынє извєстны је својими тежкыми злочинствами, а с њим тако называны бискуп Лев Охридскы и капелан Михаила Константин, кторы обезчестил латинске тајенства, потоптавши јих ногами, и все јих приврженци в тутых заблудах — да будут они, јестли заисто не одвргнут заблуд, проклети, проклети заједно с симонианами, валезианами, арианами, донатистами, николајитами, северианами, пневматомахами, манихејами, назорејами, со всими кривовєрцами и с диаволом и падшими ангелами. Амин, амин, амин.
§8. Кто упорно одвргаје вєру Светого Римского Прєстола и јего зарокы и тајенства, тому да буде проклетје, мараната, да не буде он уж называти се всесвєтным христијанином, але квашеным кривовєрцем (т. ј. тым, кто одвргаје неквашено в зароку), тако буде, тако буде, тако буде.
латинскы източник: J. P. Migne: Patrologia Latina, vol. 143, col. 1001 – 1004
Ekskomunikacijna bula iz 1054. — načelo razděljenja hristijanskoj crkvy na katoličsku i pravoslavnu
Bula, ktoru kardinal Humbert da Silva Candida (Humbert iz Moyenmontiers) položil na prěstol Hrama Svetoj Sofije v Carigradu 16. julija 1054. goda.
§1. Humbert, Božjeju milostju kardinal svetoj Rimskoj crkvy, biskup; Petr, arcibiskup Amalfijsky i Frederik, diakon i kancelar, vsim synam občej crkvy.
§2. Svetoj i rimskoj, prvoj i apostolskoj stolice, kako glavě, trěba osobo opekati vse ine crkvy. Radi dosegnenja mira medžu crkvami ona, po blagomilosti, poslala nas, svojih poslannikov, v tuty carsky grad, da by my, kako to nam bylo nakazano v pismu, prišli i uviděli, da li pravdivy abo ložny je toj krik, ktory neprestanno donosi se odsud do ušij svetogo prěstola, daby my poznali pravdu o tom. I nehaj bude to izvěstno vsim prěslavnym cězaram, svečennikam, senatu i prostym ljudam Konstantinova grada, i vsej občej crkvě, že viděli my tuto ne samo veliko dobro, ktoromu radujemo se vo ime Gospoda, ale i velmi veliko zlo, o ktorom gorko skrbimo, zatože dělo ide o stolpah imperije, o čestnyh i mudryh gradžanah, a grad tuty je pravověrny i hristijansky.
§3. Ale od Mihaila, prěgordo imenujučego se patriarhom, i od tyh, kto slěduje jego bezumju, vsakodenno v gradsku obsrědinu sěje se veliko sěme zablud.
§4. Zatože oni, kako simoniani, prodavajut Božji dar. Kako valeziani, oskopjajut svojih prijateljev i dělajut jih ne samo svečennikami, a daže biskupami. Kako ariani, oni prěkrestet kreščenyh vo ime Svetoj Trojice, najmě věrečih po latinsky. Kako donatisti, tvrdet, da ne jestvuje v světu, kromě Grečskoj, nijednoj istinnoj crkvy, kako i ne jestvuje istinnogo tajenstva kreščenja. Kako nikolajiti, oni slavet telesnu svez, dozvaljajuči ju až dlja svečenoslužnikov. Kako severiani, klnut Mojisejev zakon. Kako pnevmatomahi abo tevmahi, izkydnuli iz simbola věry izhodženje Duha Svetogo od Syna. Kako maniheji, medžu inymi stvarami, priznavajut, že možlivo po želanju koristati dlja tajenstva obračanja kvašeny hlěb. Kako nazoreji, držet se jevrejskogo zakona ob očiščenju, takože oni ne krestet děteto, umirajuče do osmogo dnja poslě rodženja, ne želajut sovršati Evharistiju dlja ženy v medžuvrěme menstruacije abo pri ogroženju smrtju vo vreme poroda, a jestli ta žena je poganka, to odkazyvajut se krestiti ju. A vlasy na glavah i brady svoji hranet, i tyh, kto, po pravilu Rimskoj crkvy, jih strigut i brijut, ne puščajut k sobě.
§5. Za tute i ine zabludy Mihail byl osudženy v pismu gospodina našego, papy Lva, ale ne obrazumil se. Čto bolje, ne hotel on privitati u sebe nas, jegovyh poslannikov, hotěvših blagorazumno prěsěkti tako zlo, ne poželal s nami besědovati. On zabranil služenje meš v crkvah. Latinske kostely on povelěl zakryti i, nazyvajuči jih nekvašenymi, vsudy, kde hodil, tako napadal na njih slovom i dělom, že srěd svojej pastvy proklel apostolsky prěstol, suprotiv ktorogo imenuje sebe vsesvětnym patriarhom.
§6. I my, ne strpěvši takyh neslyhanyh uraz svetomu i prvoapostolskomu prěstolu i ohranjajuči věru obču od mnogyh putev izniščenja, vlastju svetoj i jedinoj Trojice, a takože apostolskogo prěstola, misiju ktorogo odpravjajemo, i pravoslavnyh otcev vsih sedmi Vsesvětnyh sborov, to prokletje, ktoro naložil naš najdostojnějši papa na tutogo Mihaila i jego poslědovateljev dopoka oni ne obrazumet se, potvrdžajemo.
§7. Mihail, srěd patriarhov je najmladějši, noseči mnišsku odědžu blagodareči samo strahu ljudij, a nyně izvěstny je svojimi težkymi zločinstvami, a s njim tako nazyvany biskup Lev Ohridsky i kapelan Mihaila Konstantin, ktory obezčestil latinske tajenstva, potoptavši jih nogami, i vse jih privrženci v tutyh zabludah — da budut oni, jestli zaisto ne odvrgnut zablud, prokleti, prokleti zajedno s simonianami, valezianami, arianami, donatistami, nikolajitami, severianami, pnevmatomahami, manihejami, nazorejami, so vsimi krivověrcami i s diavolom i padšimi angelami. Amin, amin, amin.
§8. Kto uporno odvrgaje věru Svetogo Rimskogo Prěstola i jego zaroky i tajenstva, tomu da bude prokletje, maranata, da ne bude on už nazyvati se vsesvětnym hristijaninom, ale kvašenym krivověrcem (t. j. tym, kto odvrgaje nekvašeno v zaroku), tako bude, tako bude, tako bude.
latinsky iztočnik: J. P. Migne: Patrologia Latina, vol. 143, col. 1001 – 1004
QR-kod članka
RSS kanal
